Utorak, August 14, 2018

Iz ugla jedne Beograđanke: Kako je moguće da imaš 30+ a ne umeš da se ponašaš?

RAZNO

Iako naša stara narodna kaže: „Godine su samo broj” nikako ne bismo smeli da prenebegnemo činjenicu da određene godine nisu ili nikako ne bi trebalo da budu godine baš za sve! Ona druga narodna ne kaže uzaulud „Sve u svoje vreme”. Pa tako ako ste odrasla žena ili muškarac, imate posao, karijeru, socijalnu inteligenciju malo veću od puževih jaja i iole obzira prema okolini ove stvari ne bi trebalo nikada da radite. Ako pak, odlučite da od ovoga ne usvojite niti jedan savet i POZITIVNU kritiku onda bi trebalo da nestanete sa ove planete baš kao i teddy bear kaputi koji su u trendu ove zime. „No no” dela ću podeliti u podkategorije kako ne biste imali izgovor – konfuzno je… Hajdemo redom:

Godine ipak nisu samo broj
GODINE IPAK NISU SAMO BROJFOTO: JAKOV SIMOVIĆ / PRIVATNA ARHIVA

U saobraćaju

…češće korišćena reč nego „pošteda” u srednjoj školi, ali nekako ta nepravda u saobraćaju nas sve dovodi do sloma živaca ili u najgorem slučaju tuđih brisača. Kako se i vama ovo ne bi desilo predlažem da ne parkirate na mesto koje za to nije predviđeno (kao npr. moj komšija sa trećeg sprata). Takođe, savetujem da nikako u prometnim naseljima ne parkirate na dva parking mesta – to može uznemiriti ženu u pms-u koja već pola sata traži parking, pa čak i muškarca koji je izgubio na tiketu zbog samo jedne tekme.

via GIPHY

Ako se prestrojavate od izuzetno velike važnosti je da date migavac! Ne možete samo da se prestrojite u smeru u kom vetar duva. Baš kao što ne možete da upalite sva četiri i nastavite da vozite još pet minuta tražeći lokal u koji idete. Ne možete ni da stanete na sred Bulevara Kralja Aleksandra samo zato što ste ugledali menjačnicu ili Lilly. Jednostavno ne možete. Doduše radite to, ali nije lepo.

Znate šta još ne možete? Ne možete da vozite levom trakom na auto-putu. U Zakonu o bezbednosti saobraćaja, Član 104 piše: „Na auto-putu i motoputu sa više saobraćajnih traka namenjenih kretanju vozila u jednom smeru, vozač motornog vozila mora se kretati krajnjom desnom saobraćajnom trakom, osim ako nije zauzeta vozilima koja se kreću u koloni, kao i prilikom preticanja.” Drugim rečima? Leva traka, u narodu poznata kao brza traka, služi samo za preticanje vozila koja se nalaze u desnoj traci. Dakle, vozite desnom trakom i kada naiđete na sporije vozilo, prebacite se u levu traku i kada ga preteknete, vratite se u desnu. Piece of cake?

Kod lekara

…nakon promaje i saobraćaja treća najčešće korišćena reč. Penzionerima stalno visok pritisak, zaposleni uvek žure na posao, doktorke uvek neljubazne. Slika i prilika našeg zdravstva. I ne bih se ja tu mnogo mešala niti zauzimala nečiju stranu, ali da se ne lažemo pokušaj obraćanja službi koju uredno plaćamo svakog meseca od plate koju zaradimo izgleda ovako:

– Dobar dan, imam iznenadno preskakanje srca, lupanje, trnjenje desne ruke i zujanje u glavi i želela bih da me pregleda lekar.

– Imate li zakazano?

– Nemam nisam znala, a astrolog nažalost nije video da ću prve nedelje januara imati ovakve simptome. Video je da bi u februaru možda mogla da imam problem sa urinarnim infekcijama, mislite li da odmah zakažem pregled, za svaki slučaj?

– Mogu da vam zakažem za 14. februar.

Ako izuzmemo da je tog dana Dan zaljubljenih, što očito ova doktorka ne slavi (jer svi već dobro znamo da onaj ko voli druge taj je i voljen, a kod nje se ne oseća ni jedno ni drugo, eventualno Gucci Rush, ali to nema nikakve veze sa Valentinovim).

– Nisam sigurna da će mi srce potrajati do tad. Znate ono kad ste bolesni uvek mislite da ste vi sledeći?

– Žao mi je. Nemate zakazano.

Kod nas čekanje na pregled traje duže nego čekanje na grobno mesto. Ima li vama tu logike? Nakon dva sata ubeđivanja došle smo do toga da bi doktorka opšte prakse mogla da me primi sutra ali samo kako bi mi napisala uput za kardiologa kod koga je lista čekanja duža nego red za pakao ili nove Celine naočare.

Druga najzastupljenija boljka kod lekara pored „nemate zakazano” jeste „trebalo bi da rodite dete”. Ne biste verovali koliko često se ovo dešava.

– Trebalo bi da rodite. Drugo stanje će vam u potpunosti rešiti problem sa štitnom žlezdom, aknama, cistama, neredovnim menstruacijama, bolnim ovulacijama, displazijom na grudima, hormonima, niskom platom, neplaćenim računima, uraslim dlakama, kamencem na zubima… okej možda malo karikiram. Možda.

Prema njihovim rečima trudnoća sve leči. Šta god da vam je jedna trudnoća, jedno dete sve rešava.

Napomena: Ukoliko ste i vi nekada dobile ovakav isti „savet” molim vas ostavite u komentaru.

Na poslu

Posao je posao i okej svi provodimo tamo naveći deo dana i trebalo bi da budemo ono ko uistinu jesmo, ali to ne podrazmeva da nemamo obzira prema kolegama i saradnicima. Ako volite i slušate agresivnu muziku – slobodno, ovo je liberalna zemlja (ili se makar trudi da bude), ali slušajte u svoja četiri zida. Ne možete pojačati narodnjake, metaliku, rokenrol, tehno jer možda vaše drage i cenjene kolege ne slušaju tu vrstu muzike. Ako ne možete da se dogovorite oko žanra onda bi bilo fer sa vaše strane da ne slušate muziku naglas. Zamislite kako bi bilo kad bi svako pustio svoju omiljenu muziku – bilo bi kao na koncertu Aleksandre Radović sa svim gostujućim zvezdama ali to niko ne želi čak ni da zamisli.

Kao što uvaženi kolega i koleginica ne bi trebalo da slušaju agresivnu muziku tako ne bi trebalo ni vi da ostavite upaljeno zvono na telefonu, naročito ne kada se već tri sata dopisujete sa nekim. Zašto? Prvo, zato što zvuk „Vajbera” i „Vatsapa” zaista ume da bude iritantan. Drugo, zato što dopisivanje ume da potraje pa to ume da bude baš, baš iritantno i treće zato što se koncentracija prekine sa svakom porukom a naročito kad ih neko šalje

o

v

a

k

o

ili

u svakom

redu po

dve reči

via GIPHY

Stavite telefon na silent! Niko vam ne bani i niko vas ne pita šta radite iza svog kompa, ali u tišini. Nema potrebe da uz fanfare dočekujemo svaku egzaltiranu poruku vaše prijateljice, mame ili potencijalnog udvarača.

Jedino gore od zvuka na telefonu jeste neodgovaranje na upite preko mejla. Evo primera: pre neki dan poslala sam poziv za saradnju jednoj izdavačkoj kući. Odgovora tri dana nigde i kad kažem nigde mislim nema ga ni u „inbox-u” ni u „spam-u”. Sutradan sam nazvala telefonom, predstavila se i objasnila situaciju (čitaj agoniju ali sam i dalje ljubazna da nazovem situacijom, baš kao ovi pozitivci što problem nazivaju izazovom, a on bio problem i biće, no dobro). I kaže meni čovek sa druge strane: „Aaaaa, pa znate gospođo ta izdavačka kuća je u Zagrebu i oni imaju knjigu koju ste tražili, mi nemamo?!” Odgovaram: „Ne znam dragi godspodine, ne znam, jer me niste obavestili. Kako bih znala? Guglala sam vašu mejl adresu tri puta kako bih proverila zašto ne odgovarate. Nisam guglala u kojoj radnji se nalazi ta knjiga. To je vaš posao.”

U gradskom saobraćaju

Pismo jednoj mami i molim vas bez negativnih komentara, znam da ste slabi na ove priče „jadnih” majki i nas bez milosti singl žena koje nemamo svoju decu i slično, ali hajde za trenutak pritisnite – silent. Hvala.

Draga gospođo mama, ne znam da li su vam u porodilištu rekli da to što ste se porodili ne znači i nužno da će vam ljudi u troli ustupiti mesto samo zato što ste pre sedam godina bili junakinja vaše bajke. Naročito ne ukoliko je vaš sin ušao u trolejbus držeći telefon/tablet u rukama. I zato, nije lepo da zamerate nama mladima kako smo nevaspitani jer vaše dete sa tim tabletom sigurna sam neće biti ništa bolje vaspitan.

Druga učestala kategorija su „lukadžije”. To su oni ljudi koji smrde na beli luk kao baba na smrt. Jedina gora varijanta je baba koja smrdi na smrt i beli luk.

U pozorištu

Kašnjenje na predstavu. Stvarno je suludo uopšte razlagati ovu „Božiju zapovest”.

Slikanje ili snimanje telefonom sa upaljenim blicem je još jedna teza koja ne zahteva dodatno pojašnjenje. Sramota jasna kao dan.

Vibracija ne telefonu jednak je zločin kao i upaljeno zvono. Čuje se. Nemojte mi reći da to ne znate.

U kafiću

Kad god sam bila u „Pizza bar-u” na Novom Beogradu konobar me je pitao nešto u sred zalogaja. Razumem gužva je, brzo se radi, leti s jednog kraja na drugi, ali molim vas barem pogledajte u gosta da li mu je zapala malinica u grlo pre nego što pitate: „Je l’ sve u redu?”

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *